Tagovi

Iskustvo iz Finske

Omladinski centar CK13 je od 16. do 18. decembra imao prilike da učestvuje u Studijskoj poseti “EVS i inkluzija” održan u Finskoj. Poseta je okupila osmoro omladinskih radnika/ca iz Albanije, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Srbije koji su se upoznali sa radom finskih omladinskih centara, škola i drugih institucija, kao i strategijama i politikama za mlade.

Prema finskom zakonu o omladini, mladim se smatra osoba do 29. godina. Za omladinu je nadležno Ministarstvo obrazovanja i kulture. Finska ima deset državnih omladinskih centara (postoji razlika između omladinskog centra i omladinskog kluba).

Tokom posete Omladinskom centru u Piispali, kao i onom i Äänekoskiju imali smo priliku da se upoznamo sa omladinskim politikama i strategijama, koje od 2008. godine sprovodi pomenuto ministarstvo. Najzanimljiviji je program takozvane outreach podrške namenjene mladima sa najzazličitijim problemima: u školi, porodici, problemi vezani za mentalno zdravlje i slično. Tippo, koordinator EVS programa organizacije 4H iz Jyväskylä-e kaže da Finska sada ima veliki procenat nezaposlene omladine. “Ekonomska situacija se promenila. Oni sada nemaju stalan posao, već za kratkoročne poslove plaćaju porez kao da imaju i stalna primanja. Više im se isplati da sede kod kuće i primaju socijalnu pomoć, nego da rade.” Upravo je ovo jedna od najvećih teškoća sa kojima se, pored napuštanja škole, alkoholizma ili porodičnih teškoća, suočavaju outreach radnici. Ovi mladi ljudi ostaju kod kuće, gde žive od socijalne pomoći i brzih pozajmica (koje preko mobilnog telefona možete dobiti od najrazličitijih kompanija). Oni često ne znaju da kuvaju, peru veš, a to nekada odlazi toliko daleko da postaju potpuno odsečeni od društva. Terhi, iz finske nacionalne službe, kaže: “U Finskoj postoji prećutan dogovor o poverljivosti, kao između doktora i pacijenta. Međutim, kada su u pitanju deca i omladina, učitelji/nastavnici/profesori, pa onda i socijalni radnici, prijatelji, kao i svi drugi, odgovorni su (prema “Zakonu o omladini”) da, ukoliko primete da postoji problem kod pojedinca, to prijave outreach radnicima.” Oni rade u parovima na maloj teritoriji, a korisniku se obraćaju najčešće po pozivu nekoga iz škole. Mlade kontaktiraju telefonom, a danas sve više preko Facebook-a i odgovor brzo sledi, jer omladina u ovakvoj situaciji najčešće i nema kome da se obrati.

Posle prvog kontakta korisnici se često uključuju u Nuotta grupe. To su kampovi za mlade koji traju od tri do pet dana i koji su samo jedan od prvih koraka u ovom procesu ponovnog uključivanja u društvo. To je grupa od dvoje do trideset ljudi koji sve rade zajedno: učestvuju u radionicama, jedu, pohađaju različite aktivnosti. Sve troškove sem prevoza (koje pokriva organizacija koja ih šalje) pokriva finska vlada. Da bi se uključili u ovaj program, oni treba da sarađuju sa outreach radnikom, te učestvuju u nekim od zanatskih radionica (u saradnji sa službom za zapošljavanje) organizacija koje rade sa nezaposlenima. U ovim radionicama oni imaju priliku da nauče različite veštine, ali i zarade minimalac (9 evra na sat), koji treba da bude podrška do stalnog zaposlenja.

Škole u Finskoj pružaju deci i mladima, za naše iskustvo, nezamislivo mnogo. Pored samog pohađanja školskih predmeta, svaka osoba ima priliku da se razvija baš u onoj oblasti koja je najviše zanima (muzika, sport…). Nastavnici su dužni da to prepoznaju i podrže, a ukoliko postoje teškoće u učenju, njima će biti pružena i dodatna pomoć kako ne bi bili izostavljeni. Finsko obrazovanja je u potpunosti besplatno. Škole u Äänekoskiju sarađuju i sa nadležnim insitucijama i sa nevladinim organizacijama. Centri i klubovi namenjeni mladima, ali i drugim građanima, kao i imigrantima, ljudima sa različtim poteškoćama, pružaju prostor i sve svoje resurse besplatno, te se svako može uključiti ili organizovati sopstveni događaj: od prostorija i instrumenata za probe bendova, preko različitih radionica (jezičkih, kulinarskih…), do brojnih sportskih aktivnosti.

Finsku vladu mladi koji ostaju kod kuće koštaju u proseku 40 000 evra godišnje, te je jasna motivacija za kreiranje ovakvih inkluzivnih programa. Najveći deo novca za omladinske projekte dolazi iz budžeta igara na sreću. Iako je u Finskoj pušenje zabranjeno skoro svuda, kockarski aparati su dostupni na svakom koraku, u svim kafićima i na drugim javnim mestima, pa se finci šale: “Ako se kockaš u Finskoj, to znači da omladina dobija”.

Anica Stojanović
fotografija: Itena Hoxhallari

 

Podeli na:

facebook twitter