Tagovi

Organizovani zločin nad prirodom

U okviru Festivala samoorganizovanja u Crnoj kući, 7. septembra je održana tribina pod nazivom “Nasilje nad prirodom i borba za našu vodu”. Na tribini su govorili Milinka Nikolić, predstavnica Saveza MZ Stara planina, kao i Miloš Baković Jadžić i Milena Stanić iz inicijative Pravo na vodu. Bilo je planirano da na tribini govori i Aleksandar Jovanović iz pokreta Odbranimo reke Stare planine, ali je on morao da otkaže gostovanje zbog trenutne situacije u selu Topli do na Staroj planini, gde su počele da se organizuju danonoćne straže od strane lokalnog stanovništva, kako bi se odbranili od investitora koji pokušavaju da tamo izgrade nekoliko derivacionih mini hidro-elektrana. 

Deo kolektiva CK13 je pre par meseci bio u poseti Staroj planini, kada smo posetili i pomenuto selo Topli do, kao i nešto veću Temsku, ali i selo Rakita koje pripada opštini Babušnica, a gde je izgradnja MHE već pri samom kraju, uprkos brojnim protestima meštana. 

“I pored zabrane Ministarstava za zaštitu životne sredine i građevine, investitori i dalje rade u Rakiti. Završili su mašinsku zgradu i vodozahvat, a nemaju nikakvo rešenje za cevovod. Strategije investitora Belića su promišljene i podmukle. Dao je novac pojedinim meštanima kako bi osigurao njihovu pasivnost tokom ovog procesa. To je činjeno u Rakiti, ali i u drugim selima. Sve u svemu, to je veliki biznis. Malopre gledam niz reku i vidim kako je lepa priroda, kako je sve divlje. Ja vidim teče reka, Belić vidi teku pare. Mi vidimo lepotu, reku, život, a on vidi samo pare.” – rekao nam je jedan od meštana Rakite.

Rakita Stara planina

U selu Temska je ova problematika aktuelna već više decenija, a kulminacija je bila 1989. kada je pregrađena reka Visočica, od kada tamo curi samo biološki minimum i rečni život je drastično izmenjen.

U poslednjih jedanaest godina u Temskoj se svakog leta pored reke Temštice održava studentski kamp sa više stotina učesnika, ali je nedavno finansiranje od strane opštine dovedeno u pitanje zbog toga što gradonačelnik Pirota Vladan Vasić podržava izgradnju derivacionih MHE na Staroj planini, za razliku od organizatora kampa. Republička Vlada planirala je izgradnju 58 MHE u zaštićenoj zoni Stare planine, inače najvećeg parka prirode u Srbiji. Ovime bi se neke od najlepših i najčistijih reka u Srbiji isušile, čime bi se izvršio ekocid nesagledivih razmera.

Država je pojedincima dozvolila da zbog ogromne zarade, a minimalne količine energije, grade derivacione MHE dodelivši im status tzv. povlašćenih proizvođača, što u praksi znači da su građani, koje niko o tome nije pitao, u obavezi da kroz račune za struju plaćaju uništavanje svojih reka.

Zbog svega gore navedenog na Staroj planini je nastao Savez Mesnih zajednica koji je vremenom okupio 39 članica i to iz različitih opština: Pirot, Dimitrovgrad i Knjaževac, a neformalno ima članica i iz Zaječara i Babušnice. Sve članice ovog Saveza su na svojim Zborovima građana jednoglasno odlučile da su protiv izgradnje derivacionih MHE na svojoj teritoriji. Oni u svojim nastupima stalno ističu da nisu samo protiv izgradnje ovog tipa hidro-elektrana na Staroj planini, već i na drugim mestima koja nisu zaštićena kao parkovi prirode. 

“Svakom stanovniku Stare planine reka je život. Ja od kada znam za sebe, ja prvo znam za reku pa onda za selo. Reka nam je neophodna. Ona jeste izvor života. To je drugima možda nejasno, ali nama seljacima je savršeno jasno.” – kaže Milinka Nikolić iz Temske. 

Reka Stara planina

Kada je reč o selu Topli do, u pitanju je mirno selo gde živi svega četdesetak ljudi, ali se pre nešto više od godinu dana sve promenilo kada se pojavio investitor (i to Dragan Josić, predsednik udruženja investitora) sa građevinskom dozvolom za šest lokacija, gde su vodozahvati predviđeni za sve vode i potoke u okolini. Meštani su se organizovali, rekli su investitoru da nije poželjan, a u aprilu ove godine su u selu organizovali i veliki skup gde je skupljeno 300 potpisa protiv izgradnje MHE. 

Jedan veliki protestni skup je organizovan i u Beogradu, januara ove godine, a novi se planira za 21. septembar ispred predsedništva. U međuvremenu, posle pojavljivanja aktiviste Aleksandra Jovanovića iz pokreta Odbranimo reke stare planine u Narodnoj skupštini, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će krajem meseca primiti predstavnike ovog pokreta. Upadljivo je bilo ćutanje predsednika o ovoj temi, s obzirom da se inače pita o svemu, ali kada smo bili u poseti Staroj planini iz više izvora smo čuli da su tamo viđeni ljudi iz njegovog najbližeg okruženja, tako da je to dosadašnjo ćutanje zapravo vrlo znakovito. 

Kako je ovaj problem mnogo širi i od derivacionih MHE i veći od Stare planine, došlo je do formiranja inicijative Pravo na vodu. U pitanje je mreža organizacija ujedinjenih u borbi za pristup vodi. Oni se zalažu za direktnije uključivanje stanovništva i lokalnih zajednica u procese odlučivanja o ovom resursu i protive se privatizaciji vode i vodnih dobara. 

“Interes privatnih kompanija nije dugoročna i održivo planirana proizvodnja vode, već sticanje što većeg profita. Zbog toga, voda mora biti javno dobro u zajedničkom vlasništvu. Mi se zalažemo se za promenu Ustava koja bi garantovala održivo snabdevanje domaćinstava kvalitetnom vodom za piće na neprofitnoj osnovi. Imovinski status ne sme biti uslov pristupa vodi.” – poručuju iz ove inicijative.

U Toplom dolu i dalje traju dvadesetoročasovna dežurstva na mostu kako bi se sačuvala reka i život u selu, a nama i dalje odzvanjaju reči baka Vere koje smo čuli prilikom nedavne posete:

Mi smo navikli da živimo siromašni i bez para, ali bez vode ne možemo.

Topli do Stara planina ORSP

Ukoliko želite da se pridružite stražama u Toplom dolu, a živite u Novom Sadu ili okolini, možete se javiti radi boljeg organizovanja na sledeće brojeve telefona:

063/8800716 (Marko)

060/5509997 (Rastko)

 

U nastavku možete pogledati kompletan video sa tribine održane tokom Festivala samoorganizovanja u CK13.

Ovaj tribina je realizovana u okviru projekta “Svakodnevno je političko: repolitizacija i demokratizacija društvene svakodnevice kroz javnu reč, edukaciju i aktivizam” koji je podržao Fond za otvoreno društvo, Srbija i National Endowment for Democracy, USA.

Podeli na:

facebook twitter